Show simple item record

dc.contributor.advisorPeruničić, Jovan
dc.contributor.otherStanković, Goran
dc.contributor.otherRadovanović, Nebojša
dc.contributor.otherMatić, Mihailo
dc.creatorRalević, Sonja V .
dc.date.issued2017-05-22
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=5053
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:15783/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=49045775
dc.description.abstractАтријална фибрилација је најчешћа хронична аритмија у општој популацији. Удружена је са повећаним ризиком од морбидитета и морталитета а поред тога утиче на квалитет живота и физичку способност. Код особа које имају факторе ризика и/или установљену атеротромбозу, као што је болест периферних артерија, преваленција атријалне фибрилације је значајно већа у поређењу са општом популацијом. Код ових пацијената атријална фибрилација има негативан утицај на краткорочну и дугорочну прогнозу. У досадашњој литератури нема података о учесталости и значају атријалне фибрилације код пацијената након ампутације доњег екстремитета због болести артерија. Зато је циљ овог истраживања био да се утврди преваленција и утицај атријалне фибрилације на квалитет живота и дугорочну прогнозу ових пацијената. Студија је била опсервациона, проспективна а укључени су консекутивни пацијенти са првом трансфеморалном или транстибијалном ампутацијом доњег екстремитета због болести артерија. Примарни исход током периода праћења је била смрт због кардиоваскуларних узрока (дефинисана као смрт од акутног инфаркта миокарда, акутног исхемијског можданог удара, ампутације другог екстремитета, руптуре анеуризме абдоминалне аорте или напрасна смрт која није другачије означена) а секундарни исход, нежељени кардиоваскуларни догађаји (акутни инфаркт миокарда, акутни исхемијски мождани удар и ампутација другог екстремитета). Критеријуме за укључивање у студију је имао 291 пацијент. Из студије је искључено 9 пацијената код којих нису били доступни подаци о догађајима од интереса током периода праћења. Од 282 пацијента са ампутацијом доњег екстремитета (просечна старост 68 година, IQR 62,0-76,0 година), атријалну фибрилацију је имало 46 (16,3%) пацијената. Пацијенти са атријалном фибрилацијом су били значајно старији у односу на пацијенте без атријалне фибрилације (медијана 74,0, IQR 67,0-80,0 vs медијана 67,0, IQR 61,0-75,8 година, p=0,00) и значајно чешће су имали хроничну срчану инсуфицијенцију (39,1% vs 18,2%, р=0,00) и валвуларну болест (17,4% vs 5,1%, p=0,00)...sr
dc.description.abstractАtrial fibrillation is the most common sustained cardiac arrythmia in general population and is associated with associated with increased rates of morbidity and mortality, degraded quality of life and reduced exercise capacity. The prevalence of atrial fibrillation in patients with risk factors or established atherothrombosis, such as peripheral artery disease, is substantially higher compared with the general population. Furthermore, in this group of patients, atrial fibrillation is associated with a poor prognosis compared with patients without atrial fibrillation. To the best of our knowledge there is no data about the impact of atrial fibrillation on the long-term outcome of lower limb amputee (LLA) patients. Therefore, this study first aimed at estimating the prevalence of atrial fibrillation and second, assessing the impact of atrial fibrillation on the long-term outcome in this group of patients. This observational prospective study included consecutive patients with peripheral artery disease after index major (transfemoral and transtibial) lower limb amputation. The primary endpoint was the cardiovascular death (defined as death from myocardial infarction, critical limb ischemia, stroke, heart failure, abdominal aortic aneurysm rupture and sudden death that was not otherwise specified) and secondary endpoint was a composite of adverse cardiovascular events at follow-up (acute myocardial infarction, lower limb amputation and ischemic stroke). The study group included 282 patients (75.5% males), with a median age of 68.0 (IQR 62.0-76.0) years. Nine patients were lost to follow-up after hospital discharge. Of 282 LLA patients, 46 (16.3%) patients had atrial fibrillation. Patients who had atrial fibrillation were significantly older compared with patients without atrial fibrillation (median 74.0, IQR 67.0-80.0 years versus median 67.0, IQR 61.0- 75.8 years, p=0.00) and more frequently had chronic heart failure (39.1% vs. 18.2%, p=0.00) and valvular heart disease (17.4% vs. 5.1%, p=0.00). Diabetes and smoking on the other hand were significantly less prevalent in patients with atrial fibrillation compared to those without atrial fibrillation (41.3% vs. 72.0%, p=0.00 and 56.5% vs. 76.3%, p=0.01, respectively). In this study, CHA2DS2-VASc and HAS-BLED risk scores were significantly different between the two groups, with a both scores higher in patient with atrial fibrillation compared to those without atrial fibrillation...en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Медицински факултетsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectатријална фибрилација, болест периферних артерија, нежељени кардиоваскуларни догађаји, ампутацијаsr
dc.subjectatrial fibrillation, peripheral arterial disease, adverse cardiovascular events, amputationen
dc.titleПроцена утицаја атријалне фибрилације на квалитет живота и прогнозу пацијената са ампутацијом доњег екстремитета због болести периферних артеријаsr
dc.title.alternativeImpact of atrial fibrillation on quality of life and prognosis in patients with peripheral arterial disease after lower limb amputation.en
dc.typePhD thesis


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record