Show simple item record

dc.contributor.advisorNovović, Zdenka
dc.contributor.otherMihić, LJiljana
dc.contributor.otherBiro, Mikloš
dc.contributor.otherNađ, Čongor
dc.contributor.otherCvijanović, Milan
dc.creatorИгњатовић, Ивана
dc.date.issued2017-05-09
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija148534471892234.pdf?controlNumber=(BISIS)104156&fileName=148534471892234.pdf&id=7197&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=104156&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.uri/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije148534491451339.pdf?controlNumber=(BISIS)104156&fileName=148534491451339.pdf&id=7198
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije148534491451339.pdf?controlNumber=(BISIS)104156&fileName=148534491451339.pdf&id=7198&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractModel psihološke (ne)fleksibilnosti čini osnovu terapije prihvatanjem i posvećenošću. Ciljevi istraživanja bili su ispitivanje potencijalnih kognitivnih i personoloških determinanti različitih procesa psihološke (ne)fleksibilnosti, prema pretpostavkama Kashdanovog i Rottenbergovog modela, kao i odnosa procesa psihološke (ne)fleksibilnosti sa pokazateljima distresa. Uzorak je obuhvatio 229 ispitanika sa hroničnim bolestima, oba pola, starosti od 19 do 65 godina. Od toga je bilo 113 pacijenata sa relapsno-remitentnom multiplom sklerozom i 116 pacijenata sa hroničnim bolom različite lokalizacije usled bolesti mišićno-koštanog sistema, vezivnog tkiva i kranijalnih nerava. Upotrebljeni su upitnici kojima su operacionalizovani konstrukti psihološke (ne)fleksibilnosti, osobine ličnosti, intenzitet tegoba, simptomi depresivnosti i anksioznosti, upitnik kojim su prikupljeni sociodemografski i anamnestički podaci i test koji je mera egzekutivnih funkcija. Ustanovljeno je da se pacijenti sa multiplom sklerozom ne razlikuju značajno od onih sa hroničnim bolom u procesima psihološke (ne)fleksibilnosti (opštoj psihološkoj nefleksibilnosti, kognitivnoj fuziji, punoj svesnosti i prihvatanju tegoba hronične bolesti), ali su pacijenti sa multiplom sklerozom značajno sporiji u odnosu na pacijente sa hroničnim bolom prilikom jednostavnog i kompleksnog konceptualnog praćenja – deo egzekutivnog kontrolnog sistema. Osim toga, postoji tendencija da je kod pacijenata sa multiplom sklerozom Savesnost niža u odnosu na pacijente sa hroničnim bolom, a kod pacijenata sa hroničnim bolom postoji trend da je anksioznost viša u odnosu na osobe sa multiplom sklerozom. Kada se pacijenti podele na psihološki fleksibilne i nefleksibilne, nefleksibilni pacijenti imaju značajno viši Neuroticizam, niži Pozitivan afektivitet, viši nivo depresivnih i anksioznih simptoma i manje prihvataju svoju hroničnu bolest nego fleksibilni pacijenti. Na celom uzorku Neuroticizam se pokazao kao najznačajniji prediktor sva četiri procesa psihološke (ne)fleksibilnosti. Snižen Pozitivan afektivitet i snižena Otvorenost ka iskustvu izdvajaju se kao značajni prediktori povišenog prisustva kognitivne fuzije, ali samo kod osoba sa multiplom sklerozom, dok povišene iste osobine predviđaju povišenu punu svesnost, bez obzira na bolest. U predikciji većeg prihvatanja bolesti/tegoba crta ličnosti koja je značajna je više izražen Pozitivan afektivitet. Što se tiče kognitivnih determinanti, sporo jednostavno konceptualno praćenje bilo je značajan prediktor povišene pune svesnosti i većeg prihvatanja bolesti. Osim toga, ispitivalo se i da li opšti procesi psihološke (ne)fleksibilnosti, koji, dakle, nisu vezani za specifičan kontekst, svoj doprinos negativnim emocionalnim stanjima ostvaruju nezavisno od specifičnog procesa prihvatanja bolesti i/ili preko njega. Rezultati pokazuju da su ostvareni direktni efekti u objašnjavanju jednog dela varijanse simptoma depresivnosti i anksioznosti. Kada je reč o indirektnim efektima, opšta psihološka nefleksibilnost i kognitivna fuzija svoj doprinos simptomima depresivnosti ostvaruju preko oba aspekta prihvatanja hronične bolesti (aktivnog angažovanja i voljnosti da se iskuse tegobe), dok puna svesnost to čini preko voljnosti da se iskuse tegobe, kao i u slučaju anksioznih simptoma. Odgovori na postavljena istraživačka pitanja uglavnom su pružili potvrdu pretpostavljenih odnosa i razlika, ali pošto je istraživanje i eksplorativnog tipa, daju uvid u nove značajne relacije i doprinose među ispitivanim pojavama. Veruje se da će ovim istraživanjem biti skrenuta pažnja naučne i kliničke javnosti na tzv. sekundarnu patnju kod dve vrste hroničnih oboljenja, koja su česta na našim prostorima, i na ono što čini pacijente vulnerabilnim za takvu vrstu iskustava i pojavu distresa.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsAttribution-NonCommercial-NoDerivs
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectpsihološka (ne)fleksibilnost, egzekutivni kontrolni sistem, osobine ličnosti, depresivnost, anksioznost, multipla skleroza, hroničan bolsr
dc.titleVeze psihološke fleksibilnosti sa egzekutivnim funkcijama i osobinama ličnosti: poređenje osoba sa multiplom sklerozom i hroničnim bolomsr
dc.typeDoktorska disertacijasr


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record